Књига је најопштије добро, свеобухватно памћење човечанства, огледало садашњости и пројекција будућности. Спаљивана и награђивана, слављена и прогањана, плаћана златом или животом и слободом, на глиненим плочицама, камену, бамбусовим тракама, свили, папирусу, књига представља једну од најважнијих цивилизацијских тековина и најзначајнијих темеља у култури сваког народа.

Библиотеке су чувари књига и знања, речи и реченица у којима је записана историја цивилизације. Значај и улога библиотека у људској историји од најстаријих времена до данас су немерљиви.    

Прешавши пут од неколико хиљада година, књига и данас, у информатичком добу, не губи ни мало од свог значаја. Напротив, књига и издавачка делатност доживљавају својеврсну ренесансу и експанзију, тако да се из године у годину број издавача и број објављених публикација у свету повећава, а нове технологије омогућавају продор у електронске и дигиталне форме које дају књизи једну потпуно нову димензију.

Преласком са традиционалних каталога на електронске и онлајн каталоге, дигитализацијом и електронским књигама, све већом употребом интернета који је постао неопходни предуслов за рад, библиотека постаје својеврсни информациони центар, а библиотекари менаџери знања и информација. Уз већ постојеће услуге, то је правац и путоказ према коме ће се кретати и развој услуга у нашој библиотеци, не запостављајући писану реч и културу читања као основу библиотечко-информационе делатности.