O HAMA

Цен­тар за кул­ту­ру, обра­зо­ва­ње и ин­фор­ми­са­ње „Гра­дац“ из Рашке (ЦКОИ „Градац“) је уста­но­ва кул­ту­ре оп­штег ти­па на ло­кал­ном ни­воу, чи­ји је осни­вач Скупштина Општине Ра­шка. Под овим на­зи­вом по­слу­је од 1992. и прав­ни је на­след­ник не­ка­да­шњег Рад­нич­ког уни­вер­зи­те­та ко­ји је по­сло­вао од 1963. го­ди­не. Од са­мог по­чет­ка ба­ви се би­бли­о­теч­ком де­лат­но­шћу (град­ска би­бли­о­те­ка и два би­бли­о­теч­ка огран­ка са око 60.000 књи­га).

Од 1996. го­ди­не установа раз­ви­ја де­лат­ност кул­ту­ре у сле­де­ћим сег­мен­ти­ма:

  • галерија (12 до 15 из­ло­жби го­ди­шње  – сли­ке, скулп­ту­ре, фо­то­гра­фи­је, ка­ри­ка­ту­ре, гра­фи­ке… Зна­чај­на име­на са­вре­ме­ног срп­ског сли­кар­ства из­ла­га­ла су у овој га­ле­ри­ји, да по­ме­не­мо Ми­ло­ра­да Ба­ту Ми­ха­и­ло­ви­ћа, Цвет­ка Ла­и­но­ви­ћа, То­до­ра Сте­ва­но­ви­ћа, Ра­ди­са­ва Тр­ку­љу, Ми­ли­цу Ра­до­ва­но­вић, Жи­во­ра­да Ци­гли­ћа, Об­ра­да Јо­ва­но­ви­ћа, Ратка Вулановића, Мому Антоновића, Перицу Донкова…),
  • из­да­вач­ка де­лат­ност (књи­жев­ни ча­со­пис “Ра­шка” од 1996. го­ди­не – пр­ви број об­ја­вљен 1971. го­ди­не; за­тим би­бли­о­те­ка “Иза­бра­на де­ла” у ко­јој су об­ја­вље­ни Сло­бо­дан Ра­ки­тић, Ми­ли­ца Нов­ко­вић, Ти­о­дор Ро­сић, Ми­ли­сав Са­вић и Мирољуб Јоковић као и би­бли­о­те­ка “Ра­шки на­пе­ви” у ко­јој је об­ја­вље­но десет збир­ки по­е­зи­је мла­ђих пе­сни­ка, као и низ по­себ­них из­да­ња из бе­ле­три­сти­ке; го­ди­шње се об­ја­ви де­се­так но­вих на­сло­ва),
  • ор­га­ни­за­ци­ја кул­тур­них ма­ни­фе­ста­ци­ја (општинска и окружна смо­трa ре­ци­та­то­ра, „Да­ни краљице Јелене“, „Ра­шке ду­хов­не све­ча­но­сти“ које трају од 1993. године уз оку­пља­ње нај­зна­чај­ни­јих умет­ни­ка на пла­ну књи­жев­но­сти, на­у­ке, фил­ма, по­зо­ри­шта, сли­кар­ства и му­зи­ке… уз до­де­лу престижног при­зна­ња “Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни”: композитор Светислав Божић, сликар Милорад Бата Михаиловић, архитекта Предраг Ристић, књижевник Драгослав Михаиловић, филозоф Михајло Ђурић, режисер Емир Кустурица, писци Данко Поповић, Слободан Ракитић, Милисав Савић, композиторка Исидора Жебељан, режисер и сценариста Тимоти Џон Бајфорд, Душан Ковачевић, Петар Пеца Поповић, Мики Манојловић, Стефан Милошевић су само неки од добитника овог признања … ). У са­ста­ву ове ма­ни­фе­ста­ци­је од 2002. го­ди­не по­сто­ји и ме­ђу­на­род­на ли­ков­на ко­ло­ни­ја „Ака­де­ми­ја Је­ле­на Ан­жуј­ска“. (фундус установе садржи преко 300 уметничких дела насталих на овој колонији). Од 2016. године Центар за културу „Градац“ организује манифестацију посвећену највећој српској хероини, Милунки Савић, под називом „Дани Милунке Савић“ и манифестацију „Музеји за 10“.
  • про­мо­тив­на (књи­жев­не ве­че­ри, про­мо­ци­је књи­га), и
  • при­ка­зи­вач­ка де­лат­ност (би­о­скоп, по­зо­ри­шна го­сто­ва­ња).

ВИЗИЈА

Дру­штве­на уста­но­ва оп­штег ти­па по­све­ће­на при­ку­пља­њу, про­мо­ци­ји и про­дук­ци­ји са­др­жа­ја кул­ту­ре као и ства­ра­њу кул­тур­них на­ви­ка нај­ши­ре пу­бли­ке у оп­шти­ни Ра­шка.

Визија установе је да се наметне као место сусрета, промовисања и реализовања најразличитијих културних иницијатива и догађаја и да постане препознатљива по културним, образовним и уметничким програмима, како на локалном тако и на националном нивоу . Заштита и неговање културне баштине је још један сегмент који мора постати темељ очувања и развоја културног, али и националног идентитета.

МИСИЈА

Ства­ра­ње усло­ва ко­ји мо­ти­ви­шу гра­ђа­не и умет­ни­ке да ак­тив­но уче­ству­ју у кре­и­ра­њу ат­мос­фе­ре ко­ја афир­ми­ше ло­кал­не вред­но­сти у кул­ту­ри и ства­ра кул­тур­ни иден­ти­тет гра­да као плод кон­ти­ну­и­ра­ног ра­да и зби­ра по­је­ди­нач­них и груп­них до­стиг­ну­ћа, уз стал­но при­су­ство на­ци­о­нал­них и кул­тур­них вред­но­сти и про­дук­ци­је са про­сто­ра др­жа­ве, али и ино­стран­ства у ци­љу по­ве­зи­ва­ња и не­го­ва­ња ра­зно­вр­сно­сти.

Мисија установе је, стога, да доприноси интелектуалном, друштвеном и општем развоју окружења кроз све облике креативног изражавања, да кроз сарадњу са другим културним установама и појединцима оствари пуни потенцијал индивидуалног и колективног, да унапреди, очува и учини доступним  јавности (садашњим и будућим генерацијама) културна и уметничка добра, да подстиче њихово стварање и настанак како би допринели културном, али и визуелном идентитету нашег града.