На првој адреси — Улога Рашких духовних свечаности у позиционирању града на културној и туристичкој мапи Србије и региона

„Сваки град има свој ритам, сваки је по нечему препознатљив и јединствен, сваки је на одређени начин удобан за своје житеље и због нечега примамљив за госте.“ Ово је цитат из књиге „Узбудљиви градови“, Грега Ричардса и Роберта Палмера у којој аутори на примерима европских престоница културе објашњавају колико су културне манифестације и културно наслеђе добар начин да град створи идентитет и да се развија. С тим у вези, драги пријатељи, рећи ћу неколико речи о Рашким духовним свечаностима. О томе колико су важне за културу, туризам и живот нашег града, уопште.

Зашто сам oвај текст назвао „На првој адреси“, парафразирајући један од наших слогана од пре неколико година. Зато што је појам „Рашка“ у цивилизацијском смислу један од најважнијих појмова нашег језика и представља прву адресу, односно, родно место наше државности, језика и културе.

Дубоко верујем у ону латинску изреку „nomen est omen“ – дакле, име је знак, судбина, карактер, дух.

Тај дух је премостио време од византије и антике до ренесансе, створио најлепше задужбине које данас припадају светској културној баштини и најзначајније личности српског средњег века. Овај дух је створио је и савремену Рашку и њене велике појединце. Створио је и Рашке духовне свечаности. Због тога, бавити се културом у Рашки има посебну тежину, значај и обавезу. Али и велики изазов и и инспирацију.

Рашке духовне свечаности већ 27 година представљају културни догађај сезоне у нашем граду, истински празник културе и уметности. Организатори манифестације су Центар за културу „Градац“ и Туристичка организација Рашка, под покровитељством општине Рашка. Од самог почетка негујемо колажни концепт без уског профилисања програма и подстичемо креативност, слободу изражавања, мултикултуралност и демократски дух, у истинском смислу те речи.

На Свечаностима обележавамо значајне датуме и јубилеје, подсећамо на важне људе и цивилизацијски вредне догађаје, представљамо добре књиге и филмове, приређујемо концерте квалитетних извођача разних музичких жанрова и врхунске позоришне представе, упознајемо публику са новим научним достигнућима, разговарамо о културним феноменима нашег времена. Од 2000. године на Рашким духовним свечаностима се додељује признање „Стефан Првовенчани“ за изузетан допринос националној култури, а од 2002. саставни део фестивала је и Међународна ликовна колонија „Академија Јелена Анжујска“. У протеклих 27 година на нашем фестивалу публика је видела преко 400 програма са више од 1000 учесника. Поносни смо на културну толеранцију, на госте из региона, Европе и света, на чланство у Европској асоцијацији уметничких фестивала, на бројну публику свих генерација и на репутацију једног од најзначајнијих културних фестивала у земљи.

Наравно, све то се није десило преко ноћи. Било је потребно доста времена да се стекне искуство, поверење културне јавности, достигне висок ниво квалитета и изгради препознатљивост фестивала. Потребни су и прави људи у организацији, оригиналне идеје, стабилан извор финансирања и подршка локалне заједнице. Такође, важно је и укључити све предности које одређена средина има – културно-историјско наслеђе, туристичке потенцијале и људе по којима се препознаје и који је дефинишу.

Наравно, предуслов свега је квалитетан и разноврстан програм фестивала. Велика имена, актуелне теме, али и нови људи и оригинални садржаји који ће бити ексклузивно представљени на нашој манифестацији. Неколико примера из овогодишњег програма најбоље ће илустровати ово о чему говорим.

На Свечаностима ове године видели смо изложбу чувеног рок фотографа Брајана Рашића, слушали разговор доктора Синише Јелушића и Бојана Муњина на тему „Где је Бог кад је тешко“, представили монографију београдског Џез фестивала Воје Пантића и књигу есеја Небојше Брадића, Пут до позоришта, која је изашла у нашој продукцији. Уживали смо у концертима Стефана Миленковића, Матије Дедића и италијанског гитарског квартета „40 фингерс“. Дивили се мудрости и искуству Милисава Савића, Владимира Пиштала и Ђорђа Матића. Представили српској културној јавности сјајан двојац Завичајног музеја из Пореча, директорку Елену Уљанчић и кустоса Гаетана Бенчића. На трагу краљице Јелене која је у манастиру Градац спојила источну и западну традицију, Гаетано Бенчић, етнички Италијан из Истре, одржао  је у манастирској цркви незаборавно предавање на тему „Од Јадрана до Рашке – сакрална архитектура Хрвата и Срба у 12. и 13. веку.“ Ово је само део овогодишњег програма из којег се види основна идеја Рашких духовних свечаности, а то је креативни сусрет различитости. Различитих људи и идеја које стварају нове културне вредности.

А једна вредност је константа нашег фестивала од самог почетка. Човек који је Рашку у својим делима, још крајем шездесетих година прошлог века, уписао на књижевну мапу Србије и наставио да из ње црпи инспирацију стално јој се враћајући – Милисав Савић. Свакако један од највећих писаца које наша земља данас има, Милисав је прави културни бренд савремене Рашке и персонификације Рашке какву желимо да прикажемо свету. Образоване, толерантне, космополитске, шмекерске.

Његова књига „Долина српских краљева“ од кључног је значаја за културни туризам нашег краја, али и за популаризацију самих Свечаности. Већ неколико година за време трајања фестивала, организујемо новинарску туристичку туру „Долином српских краљева“. Домаћин и водич новинарима културних и туристичких редакција наших најзначајнијих медија је сам аутор који их на свој начин упознаје са богатим културним наслеђем овог јединственог простора – од Жиче до Сопоћана. Такође, посебне туре се организују и за учеснике програма фестивала. Велики број новинских текстова и објава на различитим порталима, који су настали на овој тури, најбоља су препорука за долазак у Рашку и на Рашке духовне свечаности. А захваљујући томе шта су на Свечаностима видели и доживели, највећи промотери нашег фестивала су сами учесници.

У тој и таквој атмосфери, профилише се и верна публика Рашких духовних свечаности. Публика која своје одморе прилагођава датумима фестивала и која долази из разних крајева наше земље, али и из Немачке, Швајцарске, Русије, Италије, Канаде…

Зато је свака година нов изазов, нова инспирација и нова жеља да будемо још бољи, интересантнији и оригиналнији.

Ове године покренули смо и посебну едицију посвећену Рашким духовним свечаностима. Едиција коју је отварила књига Небојше Брадића, Пут до позоришта, замишљена је као својеврсно огледало Рашких духовних свечаности, као најбољи репрезент свега што годинама радимо. У њој ћемо објављивати најзначајнија имена наше културе која су на различите начине допринела да наш фестивал буде овакав какав је данас.

Драги пријатељи, желим да вас позовем да посетите Рашку и да се уверите у све што је овде речено. Да проверите зашто је манастир Градац колевка женске еманципације и шта је радила краљица Јелена Анжујска док је у Европи харала инквизиција, да видите где је рођена Милунка Савић, највећа хероина Првог светског рата и посетите њену меморијалну собу, да упознате Копаоник, Голију и Јошаничку Бању. И наравно да будете на Рашким духовним свечаностима где је култура мера свих ствари.

Завршићу речима нашег прошлогодишњег госта, писца Ђорђа Матића, изговореним за један дневни лист на питање шта за њега значи посета Рашки.

„За некога ко је толике године из даљине сањарио и сањао о својој култури, а ја се осјећам припадником и хрватске и српске културе нужно – позив тих фантастичних људи из организације Духовних свечаности да учествујем био је као награда за године чекања. Рашка је као дар, као испуњење снова. Ја сам дошао, као што неки вјерници ходочасте у Јерузалем или у Меку, и мени су ови крајеви и мјеста у којима никад нисам био – Студеница, Сопоћани, Градац, Ђурђеви ступови – властито, културно и духовно ходочашће. Искуство неупоредиво с било чиме.“

Никша Барлов, уметнички директор Рашких духовних свечаности