Ослоњена на дводимензионалну слику, ова аудио-визуелна поставка обухвата просторну инсталацију од шест визуелних поља постављених у форми спирале, слике-објекте и цртеже на папиру

Главни протагонисти су наге женске фигуре, наглашеног мишићног тонуса, без изражених индивидуалних карактеристика – у њих можемо уписати сликаркин аутопортрет, али и било коју другу људску јединку. Једноставно, женско тело је узето као универзални симбол савременог света, али и целокупног човечанства. Но, телесност је овде, пре свега, позиционирана као натполна категорија. А плес је та исконска нит која повезује и прожима људска обличја и њихово кретање кроз време.

Комплексно ткиво ове озвучене амбијенталне поставке саздано је од различитих значењских слојева и цитата.

(извод из текста Данијеле Пурешевић)