Форма квадрата присутна је као визуелни код сва три аутора, који кроз свој ликовни рад, понаособ теже интроспекцији и одређеном самосагледавању које затим повратно утиче и на сам ток креативног ликовног процеса. Управо то чини заједничку унутрашњу спону ових различитих поетика.
Мозаици Петра Вујошевића у ликовном смислу реферишу на Маљевићеве радове и његове чувене квадрате. Називима мозаика, Вујошевић нам приближава теме везане за античке филозофе или се користи цитатима из Новог завета, Дела апостолска или Откровење св. Јована Богослова.
Гордана Станишић Вујошевић тематски се бави психологијом несвесног, тумачећи Јунга и опсервирајући различите архетипске симболе, на шта указују и називи њених колажа. Смештени у форму круга (тондо), унутар квадратног формата, колажи грађени од исечака, углавном цитата из историје сликарства, из уметничких часописа, визуелно више наликују ренесансним сликама.
Слике Гордане Башкот композиционо су грађене из малих квадратних или правоуканоних форми, налик мозаичким тесерима. Њиховом репетицијом, у бојеном ритму, она гради апстрактну микрокосмичку, готово дигиталну пројекцију, личних импулса и интимних доживљаја. Радови су, отуда, без назива, али нам Гордана Башкот, квадратима које формира у самом центру композиције, указује на архетип реда у свемиру, односно на чињеницу да је овај свет ипак савршено место и мера за човека.
2022
