Нове технологије нужно су довеле до редефинисања појма слике и кризе идентитета у сликарству. Отуда уметници, на различите начине истражују природу сликарства у данашњем дигиталном добу. Милан Алексић, у том истраживачком поступку, конвенционалним сликарским поступком, са дигиталне територије у територију слике, концептуално преноси реалистичне форме „начете“ дигиталном грешком омогућавајући нам, по сопственим речима, да ступимо у дијалог са технологијом, и да као публика прихватамо наизглед савршена решења, али и да увидимо технолошке неуспехе које препознајемо као прекид наших фантазија о моћи, доминацији и вештини. Истражујући грешку Милан Алексић нас својим сликама уводи у међупростор технолошке апстракције (камуфлаже) која нуди другачија решења…. док је један свет (слика) у распадању – други је у настајању. Тиме нас подсећа да је сликарство одувек апсорбовало нове технологије, постајући на тај начин платформа за експериментисање и, на крају, одржавајући своју релевантност кроз време.

Милан Алексић (1979) је академско образовање, у области сликарства, стекао на Факултету ликовних уметности у Београду.

Члан је УЛУС-а.

Живи и ради на релацији Обреновац–Београд.