Вишемедијална поставка која, кроз избор радова, на најбољи начин одражава контекст ауторкиног студиозног докторског уметничког пројекта „Сублимација реминисценције“ (Интердисциплинарне студије на Универзитету уметности у Београду). За предмет уметничке анализе уметница бира феномен „прашине“, који у раду разматра из угла уметника, али и из перспективе научника. Прашина је за уметницу и материја и метафора. Врло промишљено она поставља у простор генеричке „објекте прашине“  и ствара психолошка, ментална места, дајући им узвишени изглед сећања на догађаје из прошлости (или пак елементе старијег уметничког дела?). Између психолошке перцепције и естетског истраживања форме физичког космоса прашине (забележеног кроз сочиво микроскопа) отвара се универзални језик савремене уметничке праксе који руши баријере између посматрача и уметничког дела, доводећи га у миран простор и време у коме се прашина претвара у објекат лепоте. За уметницу прашина има још један живот – извесну врсту сентименталне обојености.

Драгана Дражовић Илић (1971, Рашка)

Средњу уметничку школу завршила у Нишу. Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек за Дизајн текстила. Магистрирала на истом факултету на одсеку за Зидно сликарство са радом на тему Зидна композиција у условима савременог ентеријера, код ментора професора Мирослава Лазовића. Тренутно припрема одбрану вишемедијског, докторског уметничког пројекта Сублимација реминисценције на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду (ментор др ум. Иван Правдић, професор, коментор мр Чедомир Васић, професор емеритус).

За свој рад више пута је награђивана.

У статусу је самосталног уметника УЛУПУДУС-а.

Од 2016. године је члан Већа признања Стефан Првовенчани, признање које Центар за културу „Градац Рашка. додељује за изузетан допринос националној култури, уметности и науци. Селекторка је ликовне колоније Јелена Анжујска и аутор концепта Дечијих духовних свечаности у оквиру манифестације Рашке духовне свечаности.