Најава изложбе: Јарослав Кратина – Чувар српског средњовековног сликарства

У петак, 9. фебруара 2024. године у 19.30, биће отворена изложба копија фресака Јарослава Кратине из Збирке Факултета ликовних уметности Београд.

Први пут су у јавности излажене као целина у Галерији факултета током децембра 2023. године.

Привилегијa да ове копије фресака у Рашки види и публика са овог подручја, плод је сарадње Галерије Центра за културу „Градац“ Рашка и Факултета ликовних уметности Београд.

У прошлости ове копије фресака су имале статус учила у академској уметничкој настави, да би променом образовног курикулума 1950-их година изгубиле своју педагошку функцију, задржавајући вредност културног добра.

Захваљујући вишегодишњем међуинституционалном пројекту заштите копије фресака су рестауриране и конзервиране и као такве су ушле у састав Уметничке збирке ФЛУ Београд.

Са намером свеобухватнијег сагледавања живота и рада Јарослава Кратине, као и његовог копистичког опуса уз једанаест копија фресака, биће изложена оригинална документа везана за његов живот и рад и приказана видео презентација и других живописа из средњевековних манастира/цркава, које је Кратина копирао током свог живота.

Отуда ће на свечаном отварању изложбе говорити др Оливера Ерић, ауторка пројекта заштите фресака и др Бојан Поповић, музејски саветник Галерије Фресака Народног музеја Београд.

Јарослав Кратина рођен је 16. августа 1893. у Костајници у Хрватској. Завршио je Краљевску земаљску обртну школу у Загребу 1907-1911. године,  декоративно сликарски смер. У Првом светском рату био је добровољац у српској војсци. Уметничку школу завршио je у Загребу 1919. године. Специјализирао се за фреско сликање у Бечу, Прагу, Венецији, Фиренци, Верони, Риму, Милану и Напуљу. Радио је као наставник цртања и писања у Приштини, Скопљу и Нишу. Ангажован је на скидању фресака из Ђурђевих Ступова код Раса 1947. године, за Народни музеј Србије. Од 1947. до 1962. године био je професор и сарадник Мила Милуновића за фреско сликање на Aкадемији/Факултету ликовних уметности у Београду.

Самостално је излагао у Београду (1920.), Приштини (1924.), Нишу (1946.), Београду (1957.). Излагао је са уметничким групама Облик и Лада. Био је међу првим нашим копистима фресака. Прве копије начинио је 1921. године и отада је стално обављао пионирски посао на копирању, конзервацији и рестаурацији средњовековних фресака.

Од 1948-1952. године први је кописта који је ангажован, поред Француза, за стварање првобитне збирке Галерије фресака.