Ваља се подсетити на оно што имамо и на оне које смо имали…
„Скуп вредности којима човек тежи одувек је, као и он сам, исти. Није нова ни дилема, да ли се до тог циља стиже левом или десном стазом. Пре сто година, непосредно после Великог рата, једни су непоколебљиво веровали у напредак након ужаса, док су другима ратне трауме усадиле опрез, горчину, песимизам. Да ли трајање и опстанак значе разумети време и промене, или сачувати изворни тренутак приписујући му већност“, питања су која отвара представа „Човјек висине“, настала према тексту Ане Ђорђевић и у режији Јане Маричић.
„Ни данас не знамо који су боље знали, знамо само да је мир и за једне и за друге кратко трајао. У таквим околностима велике личности малих народа делују апсурдно безначајно, историјски неприметно. Ипак, остају сећања на њихове идеје, предвиђања, страхове, који се ни по чему не разликују од говора запамћених мислилаца.“
У представи, у продукцији „Беоарта“, играју два изузетна глумца: Небојша Миловановић и Бојан Жировић.