Књига „Капетаније Студеница и Јошаница 1833. године – Попис харачких глава“ аутора Радомира Н. Ристића у издању Центра за културу „Градац“ из Рашке износи пред научну и широку јавност до сада ретко коришћен документ – Попис харчких глава за 1833. годину. Уз препис документа изложене су опште и локалне историјске околности пред и за време пописа, односно прикључења Студенице и Јошанице Кнежевини Србији. То је период у којем се обнавља српска држава а српски сељак-чифчија ослобађа османских феудалних стега, добија власништво над земљом коју обрађује и креће почетничким корацима ка грађанском друштву. На основу чињеница из пописа харача, релевантних извора и литературе изведено је више закључака о Манастиру Студеници, демографским, социјалним, здравственим и другим приликама у капетанијама. Наведена су имена и презимена за 5352 мушке особе из 1167 породица настањених у 202 места/села. У књизи је дат осврт на до сада најзначајније антропогеографске студије о овим крајевима и указано на остале кључне изворе који уз Попис из 1833. године чине основу за родословна истраживања.
