Предавање „Хлеб наш насушни на српским средњовековним фрескама“, инспирисано је средњовековним гастрономским и духовним наслеђем Србије, који овде стоје у нераскидивој вези. Примарна животна намирница уједно је и део Евхаристије (једне од две најважније хришћанске свете тајне), у којој Свети Дух, током причешћа на Литургији сједињује вернике са Христом, који овим чином симболично сведоче постварењу његовог присуства. Хлеб и вино у православној Цркви, служе се читавој заједници „на спасење“ и било је немогуће назвати се хришћанином а не бити део овог ритуала. Осим духовне димензије, хлеб у средњем веку има велику улогу у друштвеном животу. Важан је свима – од сељака до дворјанина. И највеће царске гозбе, започињале су дељењем хлеба, а постојало је и важно, необично занимање „велики хлеб“!
Оно што данас називамо српском националном кухињом, утвђено је током владавине династија Немањића, те се њен развој може пратити током читаве владавине и богате историјске заоствштине од које нас и данас највише фасцинирају управо фреске са зидова велике задужбине. Са ових библијских представа, у духу средњовековне српске уметности рекоструисали смо хлебове које смо припремили за Вас. У првом делу говорићемо о пореклу и историји ове основне животне намирнице, житарица од којих се припремао током векова, док други део предавања заузима шаренолика анализа различитих врста које се појављују на неким од најлепших фресака српске средњовековне уметности, указујући на богатство ондашње свакодневне културе. О томе колико је специфична била српска кухиња данас нам каже: Студеничка „Тајна вечера“, као и она из Пећке Патријаршије, чувена „Царска гозба“ из манастира Ресава, „Свадба у Кани“ из Каленића или „Света Тројица“ из Ђурђевих Ступова. О пророку Илији коме у пећину хлеб доноси гавран, говори монументална представа из Манастира Морача, коју је чак и Пабло Пикасо уврстио у ремек дела светске уметности!
Хлебове припрема Музеј слатка, из Краљева.
2022