Под слоганом „Испод неба са милион звезда“ у Рашки су од 15. до 19. августа одржане 32. Рашке духовне свечаности.
Манифестација је почела отварањем изложбе радова насталих на 23. Међународној ликовној колонији „Академија Јелена Анжујска“. Кроз занимљиву кустоску концепцију, селекторка колоније Драгана Дражовић Илић представила је дела осам уметника из земље и региона чије се стваралаштво развија у распону разнородних сликарских поетика, индивидуалних ликовних сензибилитета и различитих техника и поступака, остварујући у целини сложену и слојевиту слику савремених уметничких пракси. Исте вечери на градском тргу концерт је одржала група „Неверне бебе“.
Свечано отварање манифестације уприличено је 16. августа у порти Цркве Светог архангела Гаврила. Поздрављајући публику, госте и учеснике програма, председник општине Рашка Дарко Милићевић између осталог је рекао: „Од својих почетака 1993. године, када су покренуте као Рашчански импулси културе и забаве, до данас, оне су постепено изградиле свој вишежанровски профил и постале једна од препознатљивих манифестација у културном животу Рашке и Србије. Њихов значај, међутим, није само у томе што трају тридесет две године. Вредност једне манифестације не мери се само бројем издања, програма или учесника, већ оним што временом успе да успостави као трајну вредност. Верујем да можемо бити поносни на континуитет озбиљног односа према култури и на решеност да се у културни живот дугорочно улаже знањем, радом и одговорношћу“. У другом делу вечери комуниколог Срђан Ристић одржао је предавање на тему „Памћење као бојно поље – Свети Сава и савремено друштво“, након чега је камерни трио „Chamber Souls“ – флаутисткиња Јелена Шаренац, пијанисткиња Ружица Гојковић и гитариста Огњен Грчак, приредио музичко путовање кроз класичну и савремену музику изводећи дела Пјацоле, Болинга, Исидоре Жебељан, Душана Богдановића и других аутора.
Програм је у понедељак 17. август, био је у знаку џеза. Најпре је представљена књига Војислава Пантића „Џез скице Србије“ – прва домаћа публикација посвећена српској џез сцени после Другог светског рата. О књизи су говорили проф. др Ненад Николић, редовни професор Филолошког факултета у Београду и новинар Никола Марковић. Након промоције наступила је шпанска џез пијанисткиња Марта Санчез са својим саставом. Марта Санчез важи за једно од најузбудљивијих имена савремене џез сцене. Критика је описује као уметницу „бескомпромисне визије и беспрекорног извођења“. У позоришном делу програма 32. РДС изведена је представа „Тесла – прилагођавање анђела“ Стевана Пешића, у режији Владимира Посавеца Тушека, који је и тумачио једну од улога, заједно са Момчилом Оташевићем. Представa је одиграна у порте Цркве Светог архангела Гаврила.
Пројекција документарног филма „Сјети се моје пјесме“ Јелене Босанац и Тање Брзаковић одржана је 18. августа. Ослањајући се на сачуване снимке са VHS касета и сведочења главних актера, ауторке су реконструисале причу о кафани „Јаблан“, која је осамдесетих година прошлог века у селу Југово Поље, надомак Вировитице, била много више од места за окупљање. „Јаблан“ је био простор сусрета, заједништва и свакодневног живота, својеврсни симбол времена у којем су идеје братства и једнакости имале конкретно, животно упориште. У том смислу, филм не говори само о једној кафани и људима који су се у њој сусретали, већ о једном несталом свету, чији је крај дошао са ратовима на простору бивше Југославије. Исте вечери кантауторка Мартина Врбос наступила је у башти Дома културе.
32. РДС завршен су 19. августа програмом „Поезија уживо! Сећање на Радомана Кањевца“, који су заједнички реализовали „Рашке духовне свечаности“ и Други програм Радио Београда. О Радоману Кањевцу, песнику, прозном писцу, новинару, дугогодишњем уреднику Другог програма Радио Београда, пријатељу Рашке и Рашких духовних свечаности, говорили су академик Зоран Пауновић, књижевник и есејиста Ђорђе Матић и двоје радијских сарадника – новинарка Јована Милованчевић и уредник Другог програма Радио Београда Ранко Стојиловић. Стихове Радомана Кањевца казивао је драмски уметник Небојша Дугалић.
Други део завршног програма протекао је у знаку уручења признања „Стефан Првовенчани“ које се од 2000. године додељује на „Рашким духовним свечаностима“ за трајни допринос српској култури, уметности и/или науци. Одлуком Организационог одбора свечаности, признање је ове године постхумно додељено Радоману Кањевцу. У образложењу се између осталог наводи:
„Радоман Кањевац је рођен 1960. године, у селу Ступ, код Сјенице или, како би он волео да каже, на последњој сунчаној страни Голије. У својој двадесет другој години постао је главни и одговорни уредник Студентског радио програма Индекс 202. Знакови поред пута за рокенрол генерације биле су Кањевчеве емисије „Нико као ја“, „Продор“, „То је само рокенрол“, све емитоване на програмима Радио Београда током осамдесетих година. Велики продор на медијску сцену Србије 1989. године, учинио је ОК каналом, програмом ороченим на месец дана колико је и потрајао. Његови новинарски и уреднички почеци били су везани за музику. Остаће упамћен као аутор неких од најлепших песама југословенског рокенрола. Стихови Галијине трилогије „Далеко је сунце“, „Корак до слободе“, „Историја ти и ја“, променили су идентитет ове музичке групе и постали део колективног музичког памћења свих народа са ових простора. За песником заводљивих љубавних рефрена, топле рефлексије, меланхолије, али и цинизма и ироније, остало је осам песничких књига и две есејистичке „Човек из сенке“ и „Продавница магле“. Његова поема „Мислим да не знаш са ким имаш посла, мала“, један је од најупечатљивих поетских текстова савремене књижевности. У два мандата био је главни и одговорни уредник Радио Београда 2, програма културе и уметности“.
Признање је члановима породице Кањевац – ћерки Александри и унуку Ђорђу, уручила заменица председника општине Рашка Јована Мутавџећ.
У духу Радомана Кањевца и његовог трајног присуства у свету поезије и музике, програм је завршен песмама групе „Галија“ за које је Кањевац писао текстове, а које су на сцени Дома културе извели Марко Младеновић, Милан Бановић и Миленко Баловић.
Као и претходних година посебан део програма биле су „Рашке дечје свечаности“. Научне, истраживачке и уметничке радионице, уз музичке и позоришне садржаје, окупиле су велики број деце.
„Рашке духовне свечаности“ организују ЦК „Градац“ и Туристичка организација Рашка. Покровитељ манифестације је Општина Рашка.
