Промоција романа „Карота“ Дарка Тушевљаковића, добитника НИН-ове награде за најбољи роман на српском језику у 2005. години, одржана је 21. априла у галерији ЦК „Градац“. О нграђеном делу говорили су председник НИН-овог жирија проф. др Александар Јерков и аутор. Слојевитом нарацијом Дарко Тушевљаковић у „Кароти“ исписује узбудљиву, драматичну, потресну и интригантну причу о петорици дечака који одрастају у Задру уочи распада Југославије и почетка грађанског рата. У роману се преплићу историјске прилике и психолошка преиспитивања, колективна посрнућа и личне драме, митологија и стварност, добро и зло. Наратор је Давор који се после 30 година враћа у град свог детињства у покушају да повеже фрагменте сећања и пронађе одговоре на давно потиснуте догађаје.
Говорећи о прошлогодишњој књижевној продукцији која је била веома богата, професор Јерков је истакао да је НИН-ов жири, уз све остале сегменте, посебно ценио што Тушевљаковић у „Кароти“ „дубински разумео природу човека“. „Кроз задарске мотиве и имагинације, вешто избегавајући експлицитну политизацију, аутор говори о историјским збивањима и трауми која је определила живот главног јунака. У драми појединца, јасно се види један бљесак судбине колективитета“, рекао је Јерков.
Захваљујући се на позиву да награђено дело представи у Рашки, Дарко Тушевљаковић је рекао да роман садржи део његове биографије, али да није аутобиографски, нити се може сматрати исповедном прозом. „Књигу сам писао дуго, а завршио је у четвртом или петом покушају. Полазиште је био град у коме сам провео важне године одрастања. Посебан сегмент књиге је прошлост, нагло и насилно прекинута, као и наш однос према њој. Истовремено ово је роман о сећањима која не бледе. Кроз писање сам покушао да „обрадим“ неке догађаје из свог детињства и да докучим природу односа који постоји између „првог“ живота и овог „другог“ који сада живим. Зато „Кароту“ посматрам и као психолошки роман“. На 72. НИН-ов конкурс за избор најбољег романа на српском језику прошле године стигло је 195 наслова. У финалу најпрестижније књижевне награде у Србији, поред „Кароте” били су и „Балада о убици и убици и убици” Далибора Пејића, „Фрау Бета” Лауре Барне, „Бесмртне лудости госпође Кубат” Милана Трипковића, „Разговори с вјештицом” Владимира Вујовића и „Опатија Светог Вартоломеја” Милоша Перишића
