У намери да сачува од заборава живот и дело др Милорада Милошевића Бревинца, етнолога и антропогеографа, Centar za kulturu “Gradac” придружио се његовој породици у обележавању 35 година од његове смрти. Тим поводом организована је изложба, која је тематски конципирана из два дела: биографски и уметнички. Први део бави се Бревинчевим животом и радом и структурисан је од његових личних предмета и предмета из његове заоставштине (етно-збирка и легат) који на најбољи начин илуструју његова широка интересовања и његов истраживачки рад у различитим областима (социологија, фолклор, шумарство, планинарење, смучање, фотографија, пчеларство…). Изложени лични предмети и предмети из етно-збирке у поседу су његове породице, тачније његове ћерке Драгане Милошевић Бревинац, која је један део Бревинчеве заоставштине (легат-библиотеку целине) поверила на старање Центру за културу „Градац“ и из које ће се неке од публикација, заједно са књигама које је Бревинац за живота објавио, наћи на изложби. Биографски део изложбе прате и два документарна филма о њему – један рађен у продукцији РТС-а (Трезор), а други аутора Мила Јаснића. Уметнички део изложбе чини избор из богате колекције Бревинчевих фотографија Копаоника и уметничке слике и фотографије настале у првој недељи јула 2018. године, када се у Бревинчевој кући на Копаонику окупила група уметника која је, у знак сећања на једног од највећих заљубљеника у Копаоник, у мотиве својих радова рефлектовала аутохтоне „звуке“ ове планине. У тематском погледу радови свих уметника (Алексе Арсовића, Здравка Вучинића, Весне Марковић, Миљана Недељковића, Марије Николић, Зорана Чалије и Марине Шрајбер) доминантно су испровоцирани крајолицима Копаоника, чак и тамо где мотив више говори о исконском људском пориву да природу одреди божанским провиђењем. О њиховим остварењима на најбољи начин говоре јединствена Бревинчева осећања и запажања о Копаонику, која су у виду цитата, као заједнички духовни именитељ, нашла своје место на изложби. У тим премисама лежи значај ових радова који ће, као такви, ући у трајни легат „Учине куће“ на Копаонику.
Отуда ову изложбу треба посматрати као феномен дубоке друштвене и културне вредности, која је осим свог основног задатка – одупирања забораву, испунила и дубљу људску димензију, уједињујући топлину људског дружења и лепоту стварања.
Када се једном буде правила баштинска топографија овог поднебља, име и заоставштина Милорада Милошевића Бревинца, који се с правом убраја у следбенике Вука Караџића, Јована Цвијића и Сретена Вукосављевића, сасвим сигурно ће заузимати посебно место.
Соња Милићевић (текст/каталог)
Related posts