Од укупног броја колективних изложби, највећи је број уобичајених заједничких изложби какве су изложбе ликовних удружења (КЛУ „Сопоћани“, КЛУ „Рашка школа“…), ликовних колонија (Сопоћанска виђења, Школа старих сликарских техника, Академија Јелена Анжујска, Злакуса, Рибница…) и периодичних конкурсних изложби (Бијенале краљевачке уметности). Галерија је у великој мери учествовала у профилисању Ликовног салона КЛУ „Рашка школа“ који се у континуитету одржава једанаест година. Посебан квалитет овог сегмента јесте Међународна ликовна колонија „Академија Јелена Анжујска“ чији је непосредни организатор Галерија, односно Центар за културу „Градац“, а доживотни селектор (до 2011) Милорад Бата Михаиловић, која је у 15 досадашњих сазива (и исто толико изложби) оставила легат који садржи преко 170 дела уметника из: Француске, Шведске, Италије, Шпаније, Белгије, САД, Румуније, Бугарске, Македоније, Русије, Непала и Мексика. Значајан удео у изложбама овог типа представљају Пролећни и Јесењи ликовни салони клубова ликовних уметности „Сопоћани“ из Новог Пазара и „Рашка школа“ из Рашке којима се на најбољи начин демонстрирала снага добросуседства ова два града.
Своје место у Галерији нашли су и најмлађи уметници. По правилу то су ликовне радионице основних и средњих школа, од 2002. године и редовна Шаренијада, наградни ликовни конкурс који спроводи и жирира Омладински савез Рашке, а од 2005, годишње изложбе радова деце полазника школе цртања и сликања. Ни ова група изложби није само локално орјентисана. Гости Галерије били су и чланови Ликовне радионице из Обреновца, као и деца из Вртића у Борчи (Београд) са изложбом “Представе из Христовог живота”, која је као и друге дечије изложбе, показала да се и од најмлађих могу очекивати високи уметнички домети.
Најмању групу чине архивско-документаристичке изложбе. Неке од изложби овог типа биле су посвећене личностима (Никола Пашић, Светозар Марковић, Милорад Милошевић Бревинац), неке музејским експонатима (археолошке ископине, дарови НМ Краљево, Јелена, велика краљица…), неке значајним догађајима из ближе историје (НАТО бомбардовање Србије), а неке занимљивостима из прошлости (плакати из фонда Народне библиотеке Србије) и, по правилу, привлачиле су публику у великом броју.
Већ од прве, све изложбе у Галерији биле су пропагандно покривене одговарајућим плакатима, позивницама за свечана отварања, а преко локалних средстава информисања (Радио и ТВ Рашка) рекламиране су у циљу обезбеђивања публике. Честа су била гостовања уметника у емисијама ових средстава информисања као и одговарајући прилози са свечаних отварања. Повремено су изложбе у Галерији Центра за културу „Градац“ представљане и у медијима од ширег значаја (дневна штампа – Вечерње новости, Политика, Данас…, Радио Београд, РТС).
У хроничној беспарици, Центар није прибегавао изради каталога монографског типа, али је профилисано неколико типова и формата каталога који су препознатљиви као оригинална графичка решења. Углавном се ради о форматима А4, 350 х 250 cm и 620 х 290 cm, на картону од 250 и 350 gr/m2, „бигованом“ на различите начине и са репродукцијама у боји, уз биографске податке и референтне текстове о ауторима (биографија, подаци о изложбама, наградама и критички текст).
У већини случајева изложбе трају петнаест дана (некад до месец дана). У простору Галерије, у оквиру изложби, повремено се организују дечије радионице, као и разне трибине, промоције књига, пројекције филмова и дрги програми. Од 1998. године Центар прави видео-записе свих програма које организује, па тако и свечаних отварања свих до данас одржаних изложби, а то подразумева и појединачна бележења свих експоната.
У протекле две деценије у Галерији Центра за културу „Градац“, као што је већ речено, виђено је преко 300 изложби и за то време израсла је у референтну галерију у овом делу Србије, у коју радо долазе и у коју су добродошли уметници најразличитијих опредељења. Галерија је, такође, омиљено место окупљања ликовне публике из Рашке и Новог Пазара која је формирана захваљујући континуитету и квалитету који је Галерија установила и на њему истрајала.
